O LJuboviđi

LJUBOVIĐA

LJuboviđa – reka mala                           Tek u zoru napuštaju
Bogata je ribom bila                                Malu, hladnu, brzu reku
Po njoj gaze, danju – noću                    U vrećama ribe nose
Pecaroša božja sila                                  Pa ih odmah jadne peku

Da do ribe lakše dođu                            Lim, Bistrica, Ćehotina, LJuboviđa
Tad u vodu puste struju                        Crnogorske reke male
A po neko mliječ tuče                           Talasi im tugu nose
Na svaki ih način truju                          Za ribama svojim žale

Biju ribu čime stignu                              Sad ni jedne ribe nema
Dinamitom ribe kose                             LJuboviđa teče pusta
A poslije – čim noć padne                   Svu joj ribu pokradoše
Karabitne lampe nose                          Krivolovci, svi iz Tusta.

Kad na svetlo ribe priđu
Više neme da se vrate
Ostima ih probadaju
Odmah jadne glavom plate

 

About Milovan

Nema opisa

View all posts by Milovan →

Ostavite odgovor